На годишњем нивоу БиХ само по основу оних који је напусте остане без осредњег града који броји 25.000 људи.
Такав закључак може се донијети из цифре о исељавању, наведене у документу „Оквир сарадње за одрживи развој између Босне и Херцеговине и Уједињених нација за период 2026-2030“, који је објавило Министарство иностраних послова БиХ.
– БиХ и даље пролази кроз значајне демографске промјене обиљежене падом броја становника, подстакнуте ниском стопом наталитета, старењем становништва и континуираним исељавањем око 25.000 људи годишње, посебно младих и квалификованих радника. То повећава недостатак радне снаге и представља препреку економском расту и продуктивности – наведено је у овом документу.
Пуни аутобуси
Из свих крајева БиХ, посебно из сеоских средина, стижу суморне и забрињавајуће бројке о исељавању. Примјера је напретек, а један од њих је и село Ораховљани, у општини Мркоњић Град.
– Што се тиче Ораховљана, ако погледамо неколико година уназад, може се рећи да је ту био потпуно другачији живот. Школа је била пуна ђака, чак у двије смјене се ишло. Након основне школе дјеца су одлазила у средњу школу, а аутобуси су били пуни ђака. Временом се то промијенило, кренуло је интензивно исељавање и одлазак у стране земље – каже за „Независне новине“ Сузана Пераћ, предсједница Савјета мјесне заједнице Ораховљани.
Највише људи се, додаје она, одселило у Италију и Аустрију, а породица има и у Словенији.
– Бројне куће су сада празне, а овдје су остали старији људи, по једно или двоје у домаћинству. Мислим да је разлога много. Један од главних се односи на миграцију село – град, што је и потпуно нормално јер нам градови свакако нуде више могућности за живот. А што се тиче одласка у иностранство, људи иду због већих плата и сигурније егзистенције. Мислим да је све то довело до масовног одласка младих људи из наше земље – истакла је она.
Демографски губитак
Александар Мајић, демограф, каже да је овај простор одувијек био емиграционо подручје.
– Са простора БиХ, ако узмемо у обзир и 19. вијек и 20. вијек, становништво се исељавало. Имали смо, рецимо, талас миграција и након Другог свјетског рата. Нажалост, та емиграција је настављена и у другој половини 20. вијека. Међутим, висок природни прираштај могао је надомјестити тај демографски губитак који се односи на емиграцију становништва – каже Мајић.
Нажалост, протекли рат је, додаје он, масовно убрзао процес емиграције, тако да смо деведесетих година прошлог вијека имали снажан одлив становништва. И то је настављено.
– Економска ситуација и стање у држави су се рефлектовали на данашње миграције – истакао је Мајић за „Независне новине“.
Шта све не знамо
Он истиче да не постоје прецизни подаци о миграционом салду вањских миграција, али немамо ни тачне податке о томе колико нас је у БиХ.
– Немамо попис, посљедњи је био 2013. године. У овом пописном кругу БиХ није пописала свој број становника. Да је то урађено, ми бисмо тачно могли да утврдимо колико смо становника изгубили ‘захваљујући’ миграцијама између два пописа – нагласио је Мајић.
Струка поручује да исељавање, радне миграције, те старење становништва, као и низак наталитет доприносе и смањењу броја радно способног становништва. Према предвиђањима, радно способно становништво ће пасти са 68 одсто у 2020. на 58 одсто до 2050. године.
