Пале ИН: Педијатрија је посебан позив у медицини. Шта је Вас лично опредијелило да радите управо са дјецом?
Гога: Служба педијатрије је, стицајем околности, била радно мјесто, гдје сам распоређена, по завршетку факултета. Временом, то је постао мој животни пут, уназад 20 година, и тешко бих се сада могла сада замислити као љекар у адултној популацији. Већ после прве године рада са дјецом, знала сам да је то мој позив. Искреност малишана, њихов начин захвалности кроз цртеж, поглед или загрљај је нешто незамјенљиво. Понекад је потребно доста труда, посвећености или стрпљења при прегледу или разговору са родитељима, али кад знам да могу помоћи и утицати на здраву будућност, ништа друго није важно.
Пале ИН: Као љекар који свакодневно ради са дјецом у Палама, које здравствене проблеме данас најчешће уочавате? Да ли се они мијењају у односу на раније године?
Гога: Најчешће међу дјецом су респираторне и цријевне инфекције, као и алергијске реакције. То су она обољења, која су у зависности од годишњих доба, присутна током цијеле године. Издвојила бих и сљедеће: посљедњих година, дјеца чешће имају проблеме са говором, касније проговарају, фонд ријечи је често сиромашан за узраст, моторно су неспретнија. Савремени начин живота, нека врста презаштићености од стране родитеља, претјерана изложеност екранима су неки од разлога пораста броја овог одступања. Боравак на отвореном, игре с лоптом, укључивање дјеце у кућне активности и разговор у складу са узрастом, укључивање у вршњачке групе у вртићима, спортским секцијама и сл., је оно што нам као заједници, може помоћи да превазиђемо овај проблем.
Пале ИН: Свједоци смо да током зимских мјесеци у Палама често долази до видљивог загађења ваздуха. Да ли то, према Вашем стручном искуству, оставља посљедице по здравље дјеце? Које су категорије најугроженије?
Гога: Аерозагађење може оставити посљедице на здравље дјеце, нарочито на дисајне путеве. У посебном ризику су дјеца која имају астму или бронхитис. Када је већи степен загађења, увијек се очекује већи број дјеце са респираторним сметњама у ординацији. Један од разлога је и што дјеца брже удишу ваздух од одраслих. Што је мање дијете, ризик је већи. Дуготрајна изложеност повећава ризик од алергија и хроничних респираторних обољења.
Пале ИН: Шта родитељи могу конкретно да ураде како би заштитили дјецу у периодима повећаног загађења?
Гога: Родитељи могу пратити мјерења квалитета ваздуха, а у дијеловима дана, када је загађење највеће, ограничити боравак напољу и не провјетравати тада просторије. Користити прилику да бораве са дјецом на околним планинама, када год нађу времена. Кроз правилну, здраву исхрану и физичку активност радити на јачању имунитета.
Пале ИН: Колико су превенција и едукација родитеља данас важни и да ли локална заједница може учинити више на том пољу?
Гога: Кључ правовремено постављене дијагнозе у педијатрији је често разговор са родитељима. Сама едукација родитеља умногоме помаже у детекцији појединих одступања. Често су различити портали или групе извор информација који утичу на ставове родитеље о неким питањима. Мој савјет је да не узимају све што прочитају „здраво за готово“, да се информишу само са провјерених сајтова. Такође, да се чувају различитих крема, сирупа и мелема који „лијече све болести“, а на њима нема тачног састава. Посебно такве препарате да не користе на дјеци. Кроз различите едукације, радионице или предавања може се у локалној заједници утицати на здравствену свијест становништва. И сама сам, у више наврата, била гост на локалној телевизији у емисијама о здрављу дјеце и одржала пар интерактивних предавања у вртићу на тему екранизма, имунитета код дјеце и других актуелних тема.
Пале ИН: Поред медицине, активно сте укључени и у рад локалне скупштине. Шта Вас је мотивисало да се ангажујете у политици?
Гога: Као љекар, свакодневно се сусрећем са реалним проблемима грађана и то ме је на неки начин мотивисало за укључивање у рад локалног парламента. Жеља ми је да помогнем да се здравље и квалитет живота ставе у фокус. То је можда много теже и спорије него поставити дијагнозу, али доноси добробит за ширу друштвену заједницу.
Пале ИН: Да ли Вам љекарско искуство помаже да другачије сагледате проблеме у локалној заједници и донесете квалитетније одлуке?
Гога: Наравно. Већина љекара размишља прагматично, па тако и ја. Не волим превише теоретисања и приче „шта би било кад би било“. Навика да слушам, анализирам и тражим најбоље рјешење, свакако ми је корисна у раду у Скупштини. Надам се да ће ми то помоћи да донесем одлуке које су за добробит свих грађана.
Пале ИН: Колико је данас женама у локалној политици изазовно да се изборе за свој простор и глас? Да ли сматрате да је њихово присуство довољно и да ли се њихов глас довољно чује?
Гога: Изазов је бити жена на свакој позицији, а не само у политици. Од жене се очекује да буде запослена, да је стуб породице, активно учествује у јавном животу, а често све то није довољно цијењено и финансијски подржано. И немају жене довољну подршку од самих жена. Свједоци смо злостављања жена, породичног насиља, тешког живота самохраних мајки, а само друштво нема довољно емпатије за ове проблеме. Иако је, из године у годину, број жена у јавном животу све већи, сматрам да нихов глас и даље није довољно заступљен. Вјерујем да ће се жене активирати кроз рад различитих неформалних група, удружења или политичких партија и тако донијети боља рјешења за актуелне проблеме.
Пале ИН: Које теме у вези са дјецом, породицом и јавним здрављем сматрате приоритетним у наредном периоду?
Гога: Потребно је акценат ставити на промовисање здравих стилова живота, превенције болести и подршке породицама. Стална едукација родитеља, али и васпитача у вртићима и наставног кадра у школама, доприноси подизању квалитета одрастања будућих нараштаја. Неопходно је више улагати у организовање различитих предавања, радионица, спортских манифестација, што су догађаји од ширег друштвеног значаја.
