Четвртак, март 26, 2026

ИНтервју – Дејан Јеркић, ЏЏК „Јахорина“

Пале ИН: Џију џицу клуб „Јахорина“ биљежи све боље резултате из године у годину, шта сматрате кључним разлогом за овај успјех?

Дејан: Наш клуб је оформљен 2016. године, у мјесецу септембру, као идеја тројице другова, заљубљеника у борилачке спортове, када ни слутили нисмо да ћемо израсти у једну велику породицу која данас броји преко 200 чланова у свим секцијама. Марљивим радом, школовањем, улагањем у властита знања обучили смо кадар, тренерски и судијски тим од 9 тренера и двојице судија, који за све чланове клуба стоје на располагању 24 часа дневно. У нашој сали се тренира сваки дан, некада и два пута дневно, стално нам долазе нови чланови, а кључни разлог је топла атмосфера, наша приврженост дјеци, породичан однос са дјецом, сагледавање њихових проблема, који су за њих можда велики, а ми као тим врло лако то ријешимо.

Пале ИН: Колико тренутно имате чланова и каква је структура – да ли преовладавају млађи такмичари и како радите на њиховом развоју?

Дејан: Као што смо већ рекли, у клубу тренира преко 200 дјеце, у неколико секција, по свим старосним узрастима, у различитим групама. Тренутно преовладавају млађи такмичари и пуне су нам скоро све сале, међутим ми још увијек примамо нове чланове и на њиховом развоју радимо методолошки, педагошки, што апсолутно није проблем јер од девет наведених тренера шест је професора физичког васпитања и спорта, од чега је један мастер, а један магистар.

Пале ИН: Како изгледа један тренинг у вашем клубу и шта издваја џију џицу у односу на друге борилачке спортове?

Дејан: Тренинг у џију џицу клубу „Јахорина“ карактерише гвоздена дисциплина, тачност у доласку чланова на тренинг, гдје их дочекују тренери који су већ и по неколико сати прије њих у сали ради припреме сале и опреме за тренинг. Овај позив смо схватили веома озбиљно и према њему се односимо професионално, ништа не препуштамо случају како бисмо се нашим члановима посветили на најбољи могући начин. Џију џицу у односу на друге борилачке спортове не бисмо коментарисали из разлога што високо цијенимо све борилачке спортове, с обзиром да смо и сами дуго тренирали неке од њих, али за нас је џију џицу начин живота.

Пале ИН: Како изгледа један ваш типичан дан као тренера, колико је ту одрицања, времена и колико времена захтијева рад са спортистима?

Дејан: Гледајући са стране, помислили би да ту и нема неког великог посла, 1,5 сати понедјељком, сриједом и петком, по старој школи тренинга, изгледа једноставно, међутим ми смо пронашли мало већи смисао у свему томе па смо у сали сваки дан, планирамо, припремамо, реализујемо, проводимо кроз рад све што наш тим осмисли. Због тога нас је 9 тренера, јер би за једног ово био преобиман посао, ако можете само да замислите да смо само у протеклој години освојили 626 медаља, изводећи при томе преко 100 категорија на борилишта и одлазећи на сва такмичења аутобусом. Много одрицања, много времена и много пређених километара, много непреспаваних сати, проливеног зноја, лијепих тренутака, емотивних тренутака, осмијеха и среће.

Пале ИН: Када се осврнете на досадашњи рад, који су вам најдражи лични моменти и успјеси клуба?

Дејан: Многобројна такмичења на којима смо учествовали у претходних 10 година, откад клуб постоји, осмијеси и срећа која краси лица наше дјеце, мјеста на којима смо били, а гдје ни слутили нисмо да ћемо отићи борећи се широм региона Европе, као ево и сада у Грчкој, одакле је све почело, а као највећи успјех клуба сматрамо повјерење и приврженост наших чланова док у дјело проводимо нешто што се код нас зове НАША ПРИЧА.

Пале ИН: Шта је, по вашем мишљењу, потребно да џију џицу клуб „Јахорина“ у наредном периоду направи још већи искорак – услови, подршка, инфраструктура или нешто друго?

Дејан: У нашем клубу у припреми су нови тренери и нове судије који се тренутно усавршавају како би додатно олакшали наш рад и извођење самих тренинга, који се одвијају у јако тешким условима, обзиром да је опште познато да немамо своју салу за тренинг, те да плаћамо, то јест да тренирамо у изнајмљеној сали, а евидентно је да имамо жељу и вољу и сматрамо да можемо склонити још дјеце са улице и да нас на крају у сали буде 300.

Share

Више чланака

Повезано