Пале ИН: Како бисте данас, из Ваше перспективе, описали улогу Народне библиотеке у животу наше заједнице?
Ана: Народна библиотека је културни центар заједнице, простор сусрета, лијепе ријечи и размјене идеја и мишљења. Њена улога је да подстиче читалачке навике, окупља различите генерације и буде мјесто знања и креативности на ком се сви наши корисници осјећају задовољно.
Пале ИН: Шта Вас је лично привукло раду у библиотеци и да ли је то „више од посла“?
Ана: Дуго сам радила у образовању, гдје сам развила љубав према преношењу знања и раду с дјецом. Библиотека је била логичан наставак тог пута јер представља спој моје двије велике љубави, образовања и књижевности, на којој сам и магистрирала, па је ово за мене испуњење сна.
Пале ИН: Да ли имате утисак да се однос према књизи и читању мијења код грађана?
Ана: Однос према књизи се мијења, не нужно на горе, али у другачијем правцу. На нама је да читање приближимо савременом човјеку и покажемо да књига и даље има своје незамјењиво мјесто и бенефите превасходно на ментално здравље.
Пале ИН: Колико је изазовно привући нове чланове, посебно млађе генерације?
Ана: Изазовно јесте, јер се боримо с брзим и дигиталним садржајима, али уз креативне програме и прави приступ млади проналазе пут до библиотеке. Такође је јако важно напоменути да се љубав према књизи развија од раног дјетињства па апелујемо и на родитеље да дјеци читају књиге јер тако развијају и блискост са својом дјецом, подстичу разговор, машту и нова питања и емоционалну интелигенцију своје дјеце.
Пале ИН: Ко данас највише користи библиотеку – да ли доминирају ученици и студенти или имате и сталне, дугогодишње читаоце?
Ана: Корисници библиотеке су , у највећем броју, наши зрелији суграђани али радује и чињеница да имамо кориснике свих генерација.
Пале ИН: Постоје ли књиге или жанрови који су посебно тражени међу Паљанима?
Ана: Пратећи читалачке навике наших корисника могло би се рећи да је најтраженија савремена белетристика, али расте интересовање и за књиге о личном развоју и паихологији.
Пале ИН: Да ли примјећујете разлику између онога што људи траже и онога што бисте Ви вољели да више читају?
Ана: Постоји одређена али разумљива разлика. Читаоци често бирају лакше садржаје, док бисмо ми вољели да више посежу и за класицима, мада се и класици увијек траже. Присталице смо мишљења да „не постоји лоша књига, већ само она која није пронашла правог читаоца“.
Пале ИН: Колики је књижни фонд библиотеке и колико се он годишње обнавља? Како долазите до нових наслова – шта је пресудно у избору књига које улазе у фонд?
Ана: Наш књижни фонд броји око 42.000 публикација и стално се надограђује. Од 22.-27.априла ћемо посјетити сајам књига у Сарајеву и доћи до нових публикација. При избору водимо рачуна о потребама читалаца, квалитету и актуелности литературе.
Пале ИН: Који су планови за наредни период – гдје видите библиотеку за неколико година?
Ана: У наредном периоду реализујемо низ садржаја, међу којима у оквиру Фестивала књижевности за дјецу и младе издвајамо стрип и ликовну радионицу. Такође, организујемо промоцију књиге професора Слободана Ковачевића из нашег издаваштва, као и монодраму „Сава Мркаљ“ у изведби Дејана Стојаковића, јер сматрамо да је важно да дјеца упознају Савин рад, значај и утицај на Вука Стефановића Караџића и азбуку. Библиотеку видим као све снажнији културни центар заједнице, а од јесени припремамо нове пројекте и лијепа изненађења, јер промоција културе, писмености и књиге не смије стати.
Пале ИН: Шта бисте поручили суграђанима који можда дуго нису крочили у библиотеку?
Ана: Врата библиотеке су вам увијек отворена, спремни смо за сарадњу, да одговоримо на сва питања, препоручимо добру књигу и поразговарамо. У библиотеци раде људи који заиста воле свој посао и овај наш кутак. У времену брзине и дигиталних садржаја важно је пронаћи вријеме за себе и лични развој. За разлику од дигиталне забаве, читање смирује ум, повећава фокус и одржава мозак активним и позитивно хтиче на наше ментално здравље и осјећај испуњености.
