Пале ИН: На Палама је недавно за програме запошљавања и самозапошљавања издвојено више од милион КМ, а обухваћено је 118 лица. Када подвучете црту, колико су овакви програми заиста промијенили живот људима који су их користили?
Дамјан: Мислим да је најбољи одговор на ово питање погледати човјека, а не само бројку, јер иза 118 лица стоји 118 породица. То су конкретне прилике да неко добије посао или покрене сопствени бизнис и остане да живи и ради у својој локалној заједници. Више од милион КМ није само износ у буџету. Ако је тај новац некоме омогућио да отвори радњу, купи опрему, запосли још некога или остане да живи и ради на Палама, онда је он добио своју праву вриједност. Ниједан програм не може сам ријешити проблем незапослености, али може да буде од користи за једног човјека. Важно је да не мјеримо колико смо средстава потрошили и колико уговора потписали, већ колико је људи након тога остало у радном односу и направило одрживу причу. Управо у том правцу развијамо програме запошљавања.
Пале ИН: Млади су често тема када се говори о запошљавању и одласку људи. Шта је, по Вашем мишљењу, данас најважније урадити да млади човјек види будућност овдје?
Дамјан: Најважније је младом човјеку створити осјећај да припада овдје. Није довољно само обезбиједити посао, важно је да млади осјете да су потребни, да се њихов рад цијени и да имају простор да се развијају и напредују у својој средини. Кроз програме запошљавања и самозапошљавања радимо управо на томе – да им отворимо конкретне могућности, али и пошаљемо поруку да овдје имају своје мјесто. Када постоје прилике, сигурност и осјећај припадности, одлука да остану више није дилема, већ природан избор.
Пале ИН: И сами сте били спортиста и бавили сте се атлетиком. Колико Вам је спорт помогао у животу и да ли Вам помаже и данас када сте у политици и на челу Завода за запошљавање Републике Српске?
Дамјан: Спорт ме је, искрено, много више научио о животу него што сам у тим годинама био свјестан. Најважнија ствар коју сам научио јесте да нема резултата без рада. У спорту не можете тражити пречицу и не можете очекивати да други трче умјесто вас. То ми и данас много значи. И у Заводу и у политици има добрих и лоших дана, али научите да останете концентрисани на циљ и да након лошег дана сутра поново дођете и радите. Људи кроз спорт стичу дисциплину, граде карактер и стварају здраве навике. Спорт ме је научио и да поштујем противника. Можете се такмичити, али послије трке морате остати човјек. Мислим да је то правило које би добро дошло у свакој области живота, поготово у политици.
Пале ИН: Шта је теже: водити Завод или улазити у политичку утакмицу?
Дамјан: Мртва трка у којој нема побједника. У политици постоји утакмица, постоји притисак и одговорност према људима који вам дају повјерење. Када човјек дође у биро зато што тражи посао, њему није важно ко је у којој странци. Њему је важно да ли ћемо му помоћи, шта може да уради, који програм му је доступан и постоји ли за њега нека прилика. С друге стране, и у политици, као народни посланик, приступате људима и њиховим проблемима јер је управо то суштина те функције да будете веза између грађана и институција и да покушате да помогнете да се њихови проблеми ријеше. На обје стране је заједничко то што је у фокусу човјек и његова потреба, само су канали и начин рада различити.
Пале ИН: Сада сте кандидат за посланика у Народној скупштини Републике Српске испред СНСД-а. Ако добијете повјерење, шта бисте вољели да буде Ваш приоритет у наредном периоду?
Дамјан: Мој приоритет би свакако био наставак започетих пројеката, али и отварање простора за нове иницијативе које произилазе из стварних потреба људи. До сада је постојала снажна подршка Владе Републике Српске, захваљујући којој је реализован значајан број пројеката у различитим локалним заједницама. Посебно бих истакао општину Пале гдје је у претходном периоду урађено доста инфраструктурних пројеката. Важно је нагласити да су многе од тих иницијатива кренуле управо од грађана и њихових потреба, а ми као народни посланици смо те иницијативе преносили и кроз институционални рад их заједно са Владом Републике Српске спроводили у дјело. Желим јасно да нагласим да нећу одустати од своје иницијативе да Пале добију статус престонице Републике Српске јер Пале и паљани то заслужују. Иницијатива је већ добила озбиљну институционалну тежину, организована је и трибина под називом „Пале – престоница Републике Српске“, а Народна скупштина Републике Српске усвојила је нацрт Устава у коме је чланом 14 предвиђено да Источно Сарајево, односно Пале, буду дефинисани као престоница. У протеклом периоду одржано је 12 јавних расправа широм Републике Српске, а нови Устав, у форми приједлога, ће се наћи пред посланицима у наредном периоду. Остаћу потпуно посвећен да се ова иницијатива настави и доведе до свог коначног циља.
Пале ИН: Шта Вам данас највише недостаје на Палама када их упоредите са Палама какве памтите из младости?
Дамјан: Локалну заједницу прије свега чине људи, а тек онда инфраструктура и пројекти, а Пале су познате по вриједним људима и добрим домаћинима, што су вриједности које се не мијењају. Данас када видим колико су Пале развијене и колико су услови живота бољи него када сам ја био млађи, тешко је говорити о томе да нешто суштински недостаје. Напротив, драго ми је што данашње генерације имају вртиће, факултете и студентске центре какве ми нисмо имали, иако сви ми у срцу чувамо топле успомене на Пале из наших млађих дана. С друге стране, као некадашњи предсједник Скупштине општине Пале и као народни посланик, драго ми је што сам имао прилику да учествујем у пројектима који су унаприједили живот у нашој средини.
Пале ИН: И за крај – када се све сабере: атлетика, Завод, политика и све обавезе које носе те функције – шта Вам је до сада била највећа животна школа?
Дамјан: Спорт ме је научио дисциплини, посао одговорности, политика ме је научила да морате знати да саслушате и онога ко се не слаже са вама, а живот ме је научио да ништа није трајно и да зато човјек мора да остане нормалан и када му иде добро, и када му је тешко. На крају, функције дођу и прођу. Остаје човјек, остаје образ и остаје оно што сте урадили за људе и оставили иза себе.
