НА ДАНАШЊИ ДАН – у Палама 30. августа 1995. године снажне детонације су потресле нашу малу општину, а житељи, несвјесни опасности којом се излажу, посматрали су небо над својим градом и јасно видјели НАТО птице које се шепуре изнад њихових глава.
Видио их је и млади официр ПВО Војске Републике Српске Александар Студен. Видио их jе јасно и довољно дуго да се сензори на његовом лаком ракетном систему 9К38 Игла “закључају“ на топлоту мотора авиона. Хладне главе, смирен и одлучан одмах након захвата лансирао jе ракету на циљ.
Знао је само да је то непријатељски НАТО авион, jедан од многих који цијели дан бомбардују положаје његових сабораца и сународника. Само пар тренутака је требало да ракета дође до циља и обори француски авион Міrаgе 2000N-К2. Тог тренутка, тај младић, уписао је своје име поред Раке Љутовца, првог Србина који је оборио непријатељски авион у Првом свјетском рату. Тај млади Александар, иако без жеље да се хвали или медијски експонира, желио то или не, постао је херој нашег народа, а у Палама нема ни улицу ни захвалницу (да се не наљути окупатор).
Посада француског ваздухоплова у саставу Jose Souvignet i Frederic Chiffot ycпjешно се катапултирала, али је убрзо заробљена. Снаге Војске Републике Српске једно вријеме су криле судбину француских пилота, што је резултирало са најмање 3 покушаја НАТО снага да се пронађу пилоти. Током једног покушаја, ватром са земље оштећен је хеликоптер МХ-53 и рањена су два америчка специјалца усљед чега је мисија отказана.
Француски пилоти су предати тек 13. децембра 1995. године. Чину предаје присуствовао је и командант Главног штаба Војске Републике Српске генерал Ратко Млади.
Ми Срби можда нисмо свјесни, али ми смо први у историји свијета који су показали да се НАТО-у ипак могу сломити зуби и да нико није ни недодирљив, а касније ни невидљив. Такво „сазнавање“ је започето баш у нашој општини, зато бисмо требали овај дан посебно обиљежавати.
