Кристијан Шмит на све могуће начине покушава да одлучује, овај пут о 112, 5 милиона марака грађана БиХ. Ти милиони би, по њему, требало да буду утрошени за „скаламерију“ од изборне технологије коју су демократске земље већ избациле из употребе.
Иако је протеклих мјесеци под лупом огромна јавна набавка изборних технологија због сумњивих техничких рјешења, потенцијалних безбједносних ризика и могућности манипулација, увођење технологије могло би да отвори више проблема него што их рјешава, упозоравају стручњаци.
Међутим, Шмит не одустаје, па овај пут од министра финансија и трезора у Савјету министара Срђана Амиџића тражи да се средства за набавку изборних технологија одмах пребаце Централној изборној комисији БиХ, а уколико то не учини у року од једног дана од објаве аутентичног тумачења, обавеза аутоматски прелази на замјеника министра Мухамеда Хасановића.
Шмит је објавио, на страници ОХР-а, аутентичнотумачење Одлукекојом се односи Закон о измјенама и допунама Закона о финансирању институција БиХ од 17. јула 2025. године.
Између осталог, наводи се да новац у износу од 112,5 милиона КМ, мора бити доступан ЦИК-у кроз цијелу фискалну 2026. годину.
Како се истиче у тумачењу циљ овог акта је да уклони правне двојбе у вези с праксом примјене законских одредби, које се првенствено односе на расподјелу и оперативну доступност средстава из профита Централне банке БиХ намијењених за финансирање увођења нових технологија за Опште изборе 2026. године.
Постоје упозорења да увођење скенера за листиће и биометријске идентификације бирача – могло би да буде највећи губитак пара у изборнмим процесима у БиХ.
Према досадашњим подацима, тендерске спецификације у појединим дијеловима личе на већ виђена рјешења у земљама попут Ирака, гдје је увођење електронског бројања довело до протеста, оптужби за манипулације, чак и до паљења складишта са изборним материјалом.
У БиХ се још много тога не зна, између осталог гдје ће се чувати опрема и ко ће управљати серверима.
