Пале ИН: Шта Вас је, када сте бирали медицину као позив, привукло управо физикалној медицини и рехабилитацији? Шта је то што Вас и данас држи у тој области?
Раде: Физикалну медицину и рехабилитацију (физијатрија, у даљем тексту ФМР), као грану медицине која се бави превенцијом, дијагнозом и лијечењем, на првом мјесту, обољења мишићно-коштаног система, али и осталих обољења (неуролошких, кардиолошких, пулмолошких…) и различитих здравствених стања, посредством различитих физикалних модалитета, а у циљу смањења или потпуног уклањања онеспособљености узроковане тим обољењима и стањима, заволио сам још у току основних медицинских студија. ФМР је широка грана медицине којој мање-више гравитирају обољења и стања из готово свих других подручја медицине, свих старосних група, што је чини динамичном, а никада монотоном, и то је један од главних разлога што сам се опредијелио да ФМР буде мој животни позив.
Пале ИН: Физијатрија се често доживљава као грана медицине којој се пацијенти окрећу тек када се проблем већ појави. Колико је, по Вашем мишљењу, важна превенција и колико људи данас касно потражи помоћ?
Раде: ФМР је грана медицине која је свуда у свијету у једној великој експанзији, самим тим што је становништво у просјеку све старије, све мање физички активно те, посљедично, нажалост, и све болесније. Зато је нека груба процјена да ће у будућности бити потребно много више љекара специјалиста физикалне медицине и рехабилитације и пратећег кадра, дакле, физиотерапеута, медицинских техничара и осталих здравствених радника, како би се адекватно задовољили потребни капацитети кадра у пољу физикалне медицине и рехабилитације. Што се тиче превенције, има она наша народна изрека: „Боље спријечити него лијечити“, која има посебан акценат у пољу физикалне медицине и рехабилитације, нарочито код млађих популација.
Пале ИН: Колико се профил пацијената промијенио у односу на вријеме када сте почели да радите? Да ли данас примјећујете више проблема са кичмом, неправилним држањем, вратом и другим мишићно-коштаним проблемима код млађих људи?
Раде: Нажалост, посљедњих година све млађи пацијенти су све чешће на физијатријском прегледу, на првом мјесту због лошег (неправилног) држања или, још драстичније, са већ узнапредовалим обликом сколиозе, као и због деформитета стопала, грудног коша и све чешћих повреда.
Пале ИН: Посебно су занимљива дјеца и млади. Да ли су они данас све чешћи пацијенти физијатријских служби? Колико на њихово здравље утичу дуготрајно сједење, недостатак физичке активности и вријеме проведено уз телефоне, таблете и рачунаре?
Раде: Главни узроци свих ових здравствених проблема, поред генетске предиспозиције, су све мања физичка активност, чак и у најранијем дјетињству. Свједоци смо поплаве, морам тако да се изразим, злоупотребе мобилних телефона коју све чешће виђамо у рукама све млађе популације. Та пошаст иде до таквих размјера да се даје и дјеци која су тек проходала, а како би се „смирила“, што управо не треба да се чини. Дјеца управо требају да имају што интензивнију физичку активност, поготово у раном дјетињству. Посебан проблем представља то што приликом дуготрајног гледања у мобилни телефон, углавном у сједећем, погуреном положају, изостаје некада уобичајена активност очију као и руку, а тиме и њихова међусобна координација, као што изостаје и вербална комуникација са другим особама, што касније доводи до изостанка исправног психомоторног развоја, као и адекватне социјалне адаптације.
Пале ИН: Колико је заправо опасно то што дјеца велики дио дана проводе у истом положају, често погнуте главе гледајући у екран? Да ли родитељи препознају на вријеме да „лоше држање“ више није само естетски проблем?
Раде: Даћу вам прост примјер: у доба кад сам ја био дијете, имали смо свега 15 до 30 минута дневно простора на медијима за цртане филмове, а сво остало вријеме смо се сви заједно играли вани различитих игара. Данас готово сва дјеца имају само цртане филмове на ТВ пријемницима 24 сата дневно, а поред тога и силне апликације „друштвених“ мрежа, па умјесто да се играју заједно вани 8 до 10 сати дневно, дјеца зуре у екране толико времена, због чега су све мање спретна, а све више склона развоју различитих мишићно-коштаних поремећаја, а тиме су склонија и чешћем повређивању, као и психичком обољевању.
Пале ИН: Ви се бавите и конзервативним третманом сколиозе. Колико рано откривање проблема може промијенити ток лијечења? И шта бисте поручили родитељима који код дјетета примијете криво држање или асиметрију рамена и леђа?
Раде: Да, у току обављања стажа моје специјализације нешто више сам се усмјерио на дијагностику и третман деформитета кичменог стуба – сколиозе, и то по методи Schroth. С обзиром на све претходно речено, неопходно је интензивирати превентивне физијатријске прегледе младе популације, јер запуштене форме сколиоза, којих је управо због изостанка превентивних прегледа све више, теже су за корекцију, захтијевају дуготрајније третмане, а у будућности су са тенденцијом да знатно више индивидуум који пати од сколиозе доводе до болних стања и развоја обољења и других органских система, што нарушава квалитет живота ових пацијената већ послије тридесете године. Међутим, организација превентивних прегледа захтијева комплексан приступ коме је неопходна подршка из свих друштвених сфера, а не само здравствених установа.
Пале ИН: Често чујемо да је „покрет лијек“. Колико је физичка активност заиста важна у превенцији проблема са кичмом и локомоторним системом? И постоји ли нека једноставна навика коју би свако од нас могао да уведе у свакодневни живот? Такође, постоји ли нешто што људи раде готово свакодневно, а да нису ни свјесни колико тиме оптерећују кичму и зглобове?
Раде: Покрет јесте лијек. Међутим, сваки лијек захтијева дозирање. Уколико је доза прејака, лијек неће бити лијек, већ ће имати штетно дејство. Уколико је доза слаба, лијек неће испољити љековито дејство. Тако је и са покретом, односно са физичком активношћу. Једноставна навика, готово сваком човјеку без тежих обољења могућа и веома корисна за локомоторни и кардиоваскуларни систем, јесте свакодневна шетња, мало ужурбанијег темпа, 5 до 6 km дневно, са срчаном фреквенцијом 100 до 120 откуцаја у минути. Поготово за ту навику имамо итекако прилике у нашим лијепим Палама, тако да нема мјеста оправдању за изостанак такве активности. Насупрот томе је тзв. седентарни начин живота (нпр. посао који већи дио дана човјек обавља у сједећем положају), који убрзано води ка општем декондиционирању и бржем развоју дегенеративних процеса над мишићно-коштаним системом.
Пале ИН: А сада један потпуно другачији дио Вашег живота. Поред тога што сте љекар, Ви сте и музичар – бубњар, односно перкусиониста у групи Carpus. Како је дошло до тога да се медицина и музика споје у Вашем животу?
Раде: Да. Од дјетињства сам једноставно имао склоност и ка медицини и ка музици. Ка медицини под утицајем мајке, која је била медицинска сестра, а ка музици под утицајем оца, који, иако није свирао ниједан инструмент, увијек је нешто пјевушио и генерално има слуха и осјећаја за музикалност. Иако сам одувијек волио да држим ритам, најчешће лупкањем длановима, најприје сам почео да свирам клавир и прије рата сам завршио два разреда основне музичке школе у Сарајеву, на клавиру. Рат је прекинуо даље музичко школовање, али сам наставио да се бавим музиком тако што сам почео да свирам бубњеве са својих 15 година, у чему сам у потпуности самоук. Такође сам паралелно учио да свирам гитару, али сам примарно у музичком правцу, бубњар. И добро сте примијетили, медицина и музика се у мом животу међусобно прожимају, свакодневно. Посебно морам нагласити да и у медицини постоји правац који се назива терапија музиком, односно музикотерапија, и користи се углавном у третману и рехабилитацији одређених, углавном неуролошких обољења и строго је индивидуално специфична и зависна. Тако да, очигледно, спој медицине и музике није случајан.
Пале ИН: Колико Вам музика значи као „контратежа“ медицинском послу? Да ли Вам свирање представља хоби, бијег од посла, начин опуштања или нешто много више од тога?
Раде: Зато, са освртом на претходно питање, музику не доживљавам као контратежу медицини, већ као допунско гориво које ми даје снагу да савјесно и детаљно обављам изузетно одговоран и напоран посао љекара специјалисте.
Пале ИН: Carpus 21. августа наступа у Палама као предгрупа YU групи на BEERROCK Festu. Како је дошло до овог наступа и шта публика може да очекује од Carpus-а?
Раде: Група Carpus је плод ентузијазма да нашим суграђанима пружимо разноврснији умјетнички моменат на предстојећем BeerRock Urban Festu. Чланови групе Carpus су моји пријатељи и изванредни, искусни музичари, гитаристи: Саша Ћирић и Срђан Лаловић. С обзиром на то да се дуго година познајемо како међусобно, тако и са организаторима BeerRock Urban Festa, за које морам рећи да су својим радом у посљедњих десетак година итекако обогатили културни живот у Палама и Источном Сарајеву уопште, након међусобног договора унутар групе Carpus, понудили смо се да и сами допринесемо сцени BeerRock Urban Festa, за шта смо дочекани раширених руку, што нам је указало велику част, поготово због чињенице да ћемо наступити као једна од двије предгрупе легендарној YU Grupi.
Пале ИН: И за крај, шта бисте поручили Паљанима и свима који 21. августа долазе на BEERROCK Fest – зашто не би требало пропустити наступ Carpus-а, али ни концерт YU групе?
Раде: Посљедња два мјесеца смо се озбиљно припремали за наступ и надам се да ћемо својим наступом задовољити наше суграђане који нам буду посветили пажњу. О YU Grupi немам ништа довољно велико да кажем што би опет изгледало итекако недовољно да се опише сва величина и значај њиховог феномена на нашим просторима и мислим да би сваки искрени рокер са ових простора, и ближе и даље околине, зажалио уколико би пропустио прилику да присуствује њиховом концерту.
