Пале ИН: Страхиња, прије свега честитамо на изузетном наступу, како теби тако и свим нашим олимпијцима. Ово је била твоја друга Олимпијада – колико ти је искуство са првих Игара помогло да у Милану и Кортини наступиш сигурније и зрелије?
Страхиња: Хвала пуно на честиткама и подршци. Искуство са претходних Олимпијских игара у Пекингу ми је много помогло. Тада сам први пут осјетио олимпијски притисак и величину тог такмичења, док сам сада у Милану и Кортини наступио много мирније и сигурније. Био сам зрелији, фокусиранији и тачно сам знао како да распоредим енергију, што се видјело и на самом резултату.
Пале ИН: У трци на 10 километара слободним стилом освојио си 63. мјесто у конкуренцији од 113 такмичара. Како ти оцјењујеш свој наступ и да ли је ово резултат који потврђује континуитет твог рада?
Страхиња: У трци на 10 километара слободним стилом конкуренција је била изузетно јака, са 113 такмичара на старту. Искрено, задовољан сам својим наступом. Ово је, уз мој наступ у Пекингу, дефинитивно најбољи резултат у мојој каријери и потврда да сав рад и одрицање имају смисла. Посебно ми значи што сам заостао само три минуте за побједником Јоханесом Хесфлот Клебом, који је са шест побједа из шест трка потврдио да је неприкосновен. Када се упоредим с таквим нивоом, знам да сам на добром путу и то ми даје додатни мотив за даље.
Пале ИН: Твоји тренери истичу да је резултат чак и изнад очекивања. Шта је, по твом мишљењу, било пресудно на Олимпијади — физичка припрема, технички детаљи или ментална стабилност?
Страхиња: На Олимпијади је заиста све битно и резултат често зависи од најситнијих детаља. Када смо стигли на стадион у Тесеро, који је био моје борилиште, нисмо сумњали ни у физичку ни у менталну припрему, знао сам да сам спреман и да могу дати максимум. Међутим, технички дио је био изузетно захтјеван и мислим да смо ту одрадили посао више него перфектно. То је, по мом мишљењу, пресудило и много помогло у остваривању овог резултата. Додатно, конфигурација стазе нам није била ни најмање наклоњена, то није тип стазе који мени природно одговара. Ипак, успјели смо да извучемо максимум и, искрено, да изненадимо и себе.
Пале ИН: Скијашко трчање важи за један од најзахтјевнијих спортова, уз тренинге током цијеле године. Како изгледа један твој типичан тренажни дан када ниси на снијегу?
Страхиња: Скијашко трчање је заиста спорт који тражи рад током цијеле године. Када нисмо на снијегу, припреме су изузетно разноврсне: трчање, планинарење, бициклизам и вожња ролки, односно ролер-ски симулација скијања. Тренирамо у великом обиму и проводимо много сати на тренингу. Дешава се да поједини тренинзи трају и до 10 сати, попут вожње бицикла од 200 до 250 километара. Све је подређено изградњи издржљивости, снаге и технике, јер без тога нема напретка на снијегу.
Пале ИН: Јахорина, Дворишта и стазе у нашем крају све више постају база за нордијско скијање. Осјећаш ли да овај спорт код нас добија већу пажњу и да ли се стварају бољи услови за нове генерације?
Страхиња: Дворишта и Јахорина имају огроман потенцијал за развој нордијског скијања, али на томе треба континуирано радити. Много посла је већ урађено и добра подлога постоји, што данас све чини лакшим него раније. Оно што је најпотребније јесте асфалт на стазама, који би много значио љети за тренинг на ролкама, али и зими због лакшег одржавања и бољих услова. Примјетно је да нордијско скијање добија све више пажње, посебно због својих здравствених и рекреативних бенефита. Надам се да ће они који могу дати допринос учинити максимум да се тај потенцијал и оствари.
Пале ИН: Након друге Олимпијаде, који су ти наредни циљеви и шта би поручио младим спортистима који тек улазе у свијет спорта?
Страхиња: Након друге Олимпијаде, мој циљ је да се створе још бољи услови за тренирање и цјелокупну припрему, како бих спремно дочекао наредне Олимпијске игре и покушао направити велики резултат. Сигуран сам да би се уз квалитетне услове то могло остварити. Поред личних спортских циљева, желим и да својим примјером привучем што више младих да се баве спортом, било нордијским скијањем или неким другим. Спорт омогућава да одрастају у здравом окружењу, међу квалитетним људима, и вјерујем да су спортисти заиста посебна друштвена група.
